Online prodaja i aukcija slika, ulje na platnu, akvarel, grafika, ikone, skulpture
Galerija ArtSrbija » Vladislav Pantić
-Rođen 15.marta 1985. godine u Beogradu,Srbija
-Student na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek za istoriju umetnosti
SAMOSTALNE IZLOŽBE
-2009.- Nacionalna galerija Beograd, „Vilinske priče“
O MOM RADU
Stvarajući još kao mali jedan poseban odnos sa pričama i bajkama koje sam slušao, sasvim neprimetno sam uronio u sloj realnosti blizak našem. U tom naizgled drugačijem svetu sam pronašao nepresušiv izvor ideje i inspiracije koje su moj dar iz godina razvoja i učenja upotpunjavale i snažile kao umetnika i kao osobu nezavisnu od mog dara.
Stanovnici tog sveta nisu ograničeni pričama iz davnih vremena, oni su svuda oko nas, prožimaju svaki živi element u prirodi kao dodirljive vibracije energije, svetla i emocije. Koračajući u moja dela preuzimaju svoj oblik prirode i mita.
Slike koje stvaram su inspirisane pričama iz naše zaboravljene istorije. Iako nastale više intuitivno, one predstavljaju svojevrsni paradoksalni sklop slučaja i namere. Slikajući vilinska stvorenja, dosta sam otkrivao o njihovim svakodnevnim navikama i karakteru koji sam kasnije prepoznao u mitu, legendama i folkloru širom sveta.
Nastojim da istražim prirodu vilinskog sveta u svim mogućim oblicima-kao čuvare, muze, ovaploćenja čiste promene i ciklusa prirode, vodiče, predstavnike transformacije i nekih novih aspekata i neosvetljenih kutaka naše duše.
Svojevrsnom dinamikom duhovnog sveta, vilinska bića su me vodila, opčinjavala i pomagala mi da ostvarim još jaču vezu sa svetom u kome sam se rodio. Oslobođeni od bilo kakvih dogmi i definicija, vilinska bića nude čistu misao, čistu emociju i čistu svetlost.
Namera je da svaka nova slika iz sebe ponudi uvek više značenja kako bi olakšala izgradnju ličnog dijaloga izmedju posmatrača i slike, a taj odnos, opet, podstiče na ideju da istina nije uvek jedna i da je promena jedino stalna.
Pantić Vladislav
Povratak u Avalon, kao naziv slike Vladislava Pantića, programski je za jedan pogled na svet. U vreme kada se pustoši planeta i polako pretvara u smetlište, obraćanje malim, nežnim bićima, vilama i vilenjacima šumskog carstva, izraz je potrebe za spasenjem. Kome će (post)moderna umetnost bilo šta značiti ukoliko nestanu hrana i voda? Pojedinci se danas (a to je privilegija našeg „napretka“) podsmešljivo odnose prema postojanju Boga kao da nema stotine hiljada svedočanstava susreta sa nadnaravnim a tu mislimo i na vile.
Slikajući začarani svet, Pantić se iskazuje kao tradicionalista, ali u univerzalnom smislu jer su ta stvorenja prisutna u životu, predanjima i običajima svih starih kultura. Njegov keltski svet istovremeno je i slovenski, afrički ili indonežanski. Zato je i veoma moderan, gotik i horor estetika se prožimaju sa idejama ekološkog pokreta posthipijevske ere. Salvador Dali je obožavao hipije, decu cveća a oni su aktualizovali mitsko i bajkovito.
Kao i mnogi slikari onostranog sveta, Pantić se izražava u formi precizne figuracije, u osnovi na realističan, mimetičan način, poštujući zakone zanata. Ne samo da bi kako kaže Dali stvarao „razglednice snova“ i definisao imaginarno, već zato što poštuje drevni kod slikarstva, njegove rituale i tajne koji smernom umetniku otvaraju dveri iracionalnog i sublimnog. Sa ovim opusom otkrivaju se zaboravljeni i zabranjeni prizori, malo kome dostupni, podjednako vizionarski i realistički, kao Avalon i Avala.
Bilo gde nas mogu iznenaditi bića iz magičnog sveta a najčešće je zbog tuposti i duhovne ograničenosti odraslih taj univerzum otvoren deci, pesnicima, slikarima i čarobnjacima. Cela planeta je živi organizam, kako su mislili još antički mudraci i svaka biljka, žbun, drvo, svaka voda ima svog čuvara, zaštitnika koji može biti i duhovni vodič. U našem vremenu kao da je sve devalviralo izuzev dve oblasti ljudskog saznanja – seksa i ezoterije, telesne i duhovne gladi. Vladislav Pantić je pronašao način da zadovolji i naša čula i našu znatiželju – vratio nas je tamo odakle smo krenuli.
Dejan Đorić