Galerija ArtSrbija » Boris Dragojević


ArtSrbija
Boris Dragojević

Rodjen je 03.07.1956 godine na Cetinju, Crna Gora. Fakultet likovnih umetnosti završio je 1983 godine u klasi prof.Mirjane Mihač. Postdiplomske studije završava 1986 godine. Član je ULUS-a I slobodan umetnik od 1984. godine.
Boris Dragojević je slikar hiperrealističkog manira, nadrealističkih opservacija, autor opsednut morem I podmorjem, obalama I spomenicima. Na poseban način razmišlja o životu I u njegovom poetskom tekstu.

Kritike

Gledajući sliku
Boris Dragojević je slikar koji je u svojoj razvojnoj liniji dostigao apsolutnu prepoynatljivost. Estetičnost u nadrealističkom spoju eleemenata iz svakodnevnog okruženja , daju posebnu kompozicionu valernu njegovim slikama, a razigranost mašte, uravnoteženo oblikuje svijetove koji se dodiruju I prepliću u novoj realnosti.
Svijet vidljiv I onaj osjetivni, nad I pod morem, njegove kolorističke igre I zapažanja preporučuju ga kao homo mediteraneus-a medju slikarima, koji na svojevrstan ali ipak očekivan način nalazi univerzalnu notu I sklad u varijacijama svoje osnovne umjetničke poruke

Dr.Rajko Vujičić

I sve postaje mogućim. Pa I mi u susretu sa Borisovim platnima. Grešni u duši, pogrešni u sabiranju. Bolje reći zavedeni slikom.
Zanatski, sasvim očekivano ona je besprekorna. Čovjek nije slučajno izučio sve škole koje se u slikarstvu mogu izučiti. To je apsolutni tradicionalizam gospodine msgistre. Sve do završne preparacije. I tačka. Ostalo je …… postmoderna? Može bit.
Buni se I protiv avangarde I protiv komercijalizma svake vrste. Raspravlja se teorijama definisanim u struci, sve dokazujuci da ništa nije toliko dorečeno I konačno, ni sagledano ni prevazidjeno, da bi ga mogli stvaralački prenabjegnuti. Naravno, ko zna I može. Pri tom suštinski symbol je detalj. Sitnica. Život. Što manje očekivan(ako može srce, može I propela), tim više logičan. Uokviren, završen, konačan. Poput neimitne linije kruga ljepote umiranja.
Zato poruka hoće da izmakne. Slikarski je premoralna da bi bila uočljiva, stilski prečista, da bi postal opomenom. Isuviše živa, koloritna, da bi zabrinula.
Borisova estetika, čistija je od ekologije.
Nije nikakvo čudo što je more u prvom planu. I nebo je more života. Mora biti. Mediteran je to. Boris Dragojević.
Neven Staničić

Arheologija svetlosti

Dragojević bolno proživljava svoje slike. Njegova dela nisu, medjutim, samo mediteranska I vizionarska. Slikarskim sredstvima izmeštene su perspective, ptičija postaje žablja, aprizori sa dna su nebeski, u skladu sa alhemijskom devizom “kako gore tako I dole”. To su na izvestan način svelte slike, odgovor darovitosti na izazove doba posmoderne I posttehnološke utopije. Saznao je kako slikar može da ne bude ikonopisac a da stvara skaralna dela, da odgovori na izazove istorije, pomiri zapadnu I istočnu tradiciju, crkvu I svakodnevnicu. Spasitelj je na dnu mora jer je Bog svuda.hristos je raspet da iskupi grehe svih živih bića, da pročisti zemlju I nebo. Prizori raspeća simbolizuju vaskresenje I krštavanje svetlošću. Tu su prve vode I nebesa iz početnih stihova Geneze.
Ovaj umetnik je doneo dasad retko nadjeni spoj oštrine I poetičnosti. Venčao je hiperrealizam I imtimizam beogradske škole, preciznu figuraciju sa diskretnom maštom. Zaplovio je morima melanhonije a nije potonuo. Hodio je pustim dokovimai morskim žalima gde se najdublje budi osećaj čovekove bačenosti u svet, gde besne vetrovi sumnji I sve je mirno I skladno. Ove slike bude upitanost I saosećajnosti I stižu do samog srca. Ostrvo smrti Arnolda Beklina pod opojnim suncem Mediterana postaje ostrvo života. U ime Dragojevićevog carstva prisetimo se Šopenhauerove poruke “Pred sjajnim slikama treba zaćutati I čekati da nam se one prve obrate” ili misli Pola Valerija “Kad pišeš o slikarstvu moli da ti se oprosti”.

Dejan Đorić




Kakav je to grad ,ako rive nema.
More! Plavetnilo u malom I velikom izbija iz slika Borisa Dragojevića. Prvi utisak jednako je snažan koliko i neočekivan.
Dragojević je uneo u morski pejzaž jednu novu dimenziju emocije i neke posve nove parametre za merenje mediteralnog, dubina mora i kolorita primorja.
Nikada nije radio kontinentalne pejzaže. A i zašto bi! Samo ribe, zatone, plićake i ostrva. Dovoljno! To potvrdjuje i sam Dragojević pitanjem „Kakav je to grad, ako rive nema!?“
Njegov „Mediteraneum“ je slika, tačnije autoportret kao gradjevina, gde je uspeo da sažme sve svoje znanje u jedan predivan koloseum na moru.
Na pusrom ostrvu, dovoljan sam sebi, grandiozan po dimenzijama, a opet intiman po značenju.
Nekada služio za borbe i navijanje, a sad za radost i uživanje. Ukopan u Sredozemlje i opasan morskom travom
I one otvorene šarene tende, kao da govore: Dobro je tamo, tamo negde prema moru, gde smo nekad bili ili gde smo želeli da budemo.
Na obale Babilona!

Jan C. Amoretti

Samostalne izložbe


Magistarska izložba, Galerija FLU Beograd 1986.
INA industrija nafte “Posvećeno Sergio Blažiću” Zagreb 1987.
Nokturno od 1 do 11; Umjetnički paviljon, Podgorica 1988.
Mediteranske metalne magnolije; Jugoslovenska galerija umetničkih dela, Beograd
Između krajnosti; Galerija ljetnikovca Buća Luković, Tivat 1997.
Nešto između; Galerija “Sue Rzder”, Herceg Novi 1997.
Matine; Zavičajni muzej Ruma 1998.
Posvećeno slikaru Gojku Berkuljanu; Galerija “Most”, podgorica 2001.
Oni propeleri; Galerija ljetnikovca Buća Luković, Tivat 2001.
Svako nosi svoj krst… Jugoslovenska galerija umetničkih dela, Beograd 2002.
Braća po moru; Galerija “Geca KOn”, Beograd 2004.
Ambisi; Otvoreni univerzitet, Subotica 2004.
Mediteranska priča; Galerija “Podrum”, Novi Sad 2005.
20 godina posvećenosti; Galerija “Progres” Beograd 2005.
Babilon bruegel boka; Muzej I galerija ljetnikovca Buća, Tivat 2007.
Babilon; Muzej I galerija ljetnikovca Buća, Tivat 2008.